Da li se prečicama može stići do uspeha?

play.zamena-slike tatjana mamula
This post is also available in:

Danas bih hteo da podelim sa vama jednu stvar za koju mislim da je jako bitna. Meni je ona pomogla da dođem do rešenja i onda kada je to izgledalo jako teško ili gotovo nemoguće, a to su prečice.
Možda će nekima ovo već na prvi pogled delovati čudno, jer smo navikli da one koji koriste prečice vidimo kao one koji ‘hvataju krivine’, zabušavaju ili izbegavaju da urade neke svoje obaveze. Ja ću pokušati da vam dam jedan drugi pogled na prečice.
Mislim da je prvo mesto gde sam počeo da koristim prečice bila škola. Možda zbog moje urođene ležernosti, ili kako su to neki drugi videli – lenjosti, uvek me je nerviralo što sam morao da provodim mnogo vremena u učionici na časovima, a onda u svojoj sobi učeći. To mi je oduzimalo dragoceno vreme od igre i druženja. I tako je to išlo neko vreme, dok nisam došao na ideju da posmatram one kojima to najbolje ide – štrebere. Od njih sam puno naučio. Shvatio sam da mnogi od njih ne čekaju da im se nakupi gradivo, već se dobrovoljno javljaju nakon prve ili druge lekcije, dobiju ocenu, i idu dalje, bave se nečim drugim. Primetio sam da je većina njih retko sebe dovodila u situaciju da uči nakupljeno gradivo za protekla dva meseca. Od njih sam naučio da je učenje na času jako važno. Nije mi bio cilj da imam ne znam koji uspeh, već samo da pronađem lakši način za učenje koji će mi oduzimati manje vremena. I tako sam počeo da slušam na času. Time sam smanjio vreme koje sam provodio u kući učeći, a povećao slobodno vreme. To je bilo pronalaženje jedne od prvih prečica u mom životu.

„Kad kažem prečica, ne mislim na preskakanje određenih koraka niti na otaljavanje nečega. Moja ideja o prečicama je ta da se u velikom broju situacija pitam da li nešto može da se odradi na brži, lakši i jednostavniji način. Za mene je prečica nešto što mi omogućava da pronađem bolje rešenje, a da zauzvrat imam više vremena. Objasniću vam na primeru mog usavršavanja engleskog jezika. „

Pre nekoliko godina došao sam na ideju da upišem kurs engleskog jezika koji bi mi pomogao da progovorim tečno i da sa lakoćom ragovaram sa strancima. Gramatiku sam već dosta dobro znao, ali mi je nedostajala konverzacija. Nakon tri meseca pohađanja kursa nisam video neki veliki napredak, a oduzimalo mi je dosta vremena. Takođe me je nerviralo što sam nakon svih mojih tadašnjih obaveza morao da se probijam i kroz saobraćajnu gužvu minimum 2 puta nedeljno. Razmišljao sam kako da promenim ovu situaciju, pa sam smislio da bi bilo najbolje da učim od ljudi kojima je engleski jezik maternji. U to vreme, još uvek sam imao dial-up internet. Odlučio sam da pređem na ADSL i probam da rešim svoj problem. Pronašao sam online diskusije o temama koje su mene zanimale, na kojima sam bio mnogo aktivniji nego na kursu engleskog, jer sam sam birao teme. Često mi se dešavalo da me tema toliko uvuče pa zaboravim da uopšte pričam na stranom jeziku. Posle dva-tri meseca nisam se više preterano brinuo o izgovoru. Počeo sam da pričam tečno. Možda moja gramatika nije bila sasvim ispravna, ali sam nakon toga postao mnogo sigurniji da mogu da vodim razgovor i bez problema učestvujem u njemu.
Ovaj primer sam naveo jer sam želeo da objasnim kako mi je pravljenje prečica pomagalo kad god se zaglavim. Kada bih došao u situaciju u kojoj stagniram ili ne vidim dalji napredak, trudio bih se da nešto promenim. Interesantno je da sam upoznao puno ljudi koji u sličnim situacijama pokušavaju da radeći još više i napornije poboljšaju rezultat. To nije formula kojoj sam verovao. Nekako mi je uvek bilo logično da postoji rešenje koje će mi omogućiti da idem napred. Naime, ono u šta verujem je tok. Priroda je za mene veliki izvor inspiracije. Na primer, reka – ona bira najlakši način kako bi mogla da teče, a njena snaga se daljim protokom samo povećava. A ako naiđe na prepreku, ona promeni tok. Ona ne pokušava da teče jače, brže, napornije. Tako sam svaki status quo video kao priliku da nešto promenim. On mi je ukazivao da nešto ne radi više kako treba. Često se i okolnosti promene, pa ono što je radilo nekada više ne radi. Kada bih shvatio da se isti problem ponavlja, razmišljao bih o prečici.
Međutim, napraviti promenu nije lako, jer ona uključuje rizik. S druge strane, pronaći prečicu za mene je često značilo pronaći put i način koji pre mene niko nije koristio. Uvođenje prečice je često i uvođenje mogućnost da se pogreši. Pronalaženje prečice zahteva otvorenost, voljnost da se rizikuje, način razmišljanja „outofthebox“, uključivanje saradnika u iznalaženje novog rešenja. Zahteva da vidite mogućnosti tamo gde ih mnogi ljudi ne vide. Za mene prečice rade. One mi omogućavaju da se kroz život kao i kroz posao neprestano krećem. One mi omogućavaju da se ne zaglavim u rutini. Za mene, većina prečica predstavlja u stvari potragu za najjednostavnijim i najefikasnijim rešenjem. Između napornog rada, multitaskinga i pronalaženja prečice, uvek me je najviše privlačilo ovo poslednje. Međutim, postoje situacije u kojima prečice ne rade, ali o tome na sledećem susretu.

Viktor
Menadžer iz Novog Sada

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *