Da li ti se nekada desilo da ne igraš na nivou kakvom ti želiš

Da li ti se nekada desilo da ne igraš na nivou kakvom ti želiš tatjana mamula
This post is also available in:
Na putu uspeha uz jogu, meditaciju i vizuelizaciju

Da li ti se nekada desilo da ne igraš na nivou koji ti želiš? Da jednu utakmicu odigraš mnogo dobro, a drugu loše, da ne možeš da poveruješ da si to ti? Da li ti se desilo da si u svlačionici razumeo šta ti je trener rekao, a kada si izašao na teren, ništa od dogovora nije bilo postignuto? Da li ti se desilo da promašuješ “zicere”, sigurne pogotke? Da li ti se desilo da si ljut na sebe, na saigrače, na trenera, na sudiju? Da li znaš da dosta sportista ne zna da diše pravilno, i kada bi to popravili postizali bi znatno bolje uspehe? Da li si znao da sportska forma traje 2 do 3 meseca? Da li si znao na Lebron Džejms, Baron Dejvis, Blejk Grifin i drugi NBA igrači, kao i sportski programi nekih Univerziteta rade istezanje tj. sportsku jogu?

Da li si znao da je Fil Džekson sa svojim igračima Čikago Bulsima i LA Lejkersima radio meditaciju i vizuelizaciju? Da li si znao da su Majkl Džordan i Ronaldinjo pohađali časove baleta kako bi ojačali svoj duh, disanje i balans tela? Da li znaš da je istezanje tj. sportska joga, idealna za posle teških sportskih povreda i operacija i da je NBA i NFL igrači rade jogu preventivno kako bi smanjili broj povreda?

Intenzivno istezanje sam počela na 1.godini univerziteta u Americi 2000.godine. To je uglavnom bilo posle utakmica kada nisam igrala na način kako sam ja htela i kada sam očekivala mnogo više od sebe i od svog tima. Samoinicijativno sam se istezala po sat vremena i tako sam uspela da smirim sebe u neprijatnim situacijama, opustim svoje telo i sklonim nemir iz glave i srca. Tada nisam znala puno o jogi i metodama koje je Fil Džekson radio sa igračima Čikago Busa 90-tih godina. Na 4.godini fakulteta  drugar mi je poklonio knjigu od Fila Džeksona “Sacred Hoops”. U toj knjizi govori o raznim metodama koje je morao da pronalazi kako bi uspeo da motiviše i sjedini super zvezdu Majkla Džordana sa Kukočem, Pipenom, Rodmanom, BJ Amstrongom i drugima. Meditaciju, Fil Džekson i drugi treneri, koriste protiv negativne agresivnosti koja se javljala kod igrača u kontaktu sa sudijom, provociranje od strane protivnika, navijača, kao i kod problema i stresa koji su dolazili van košarkaškog terena. Poznato je da ljudi koji su večito pod stresom meditiraju i rade jogu (bankari, biznismeni, lekari)

Pored obavezne joge, jedna od metoda velikog trenera je bila i metoda vizuelizacije. BJ Amstrong i Skoti Pipen su je radili 2 x nedeljno i obavezno pred svaku utakmicu nekih 20-30 min. Rodman je radio vizuelizaciju za vreme utakmice na “tajm-aut”-u od 15 sekundi, 30 sekundi ili minut. BJ Armstrong kaže da ako sam u stanju da zamislim u mislima realnu situaciju u kojoj mogu biti, to ću sve moći da uradim i na utakmici. Igrači Čikago Bulsa su bili u obavezi od strane trenera da legnu na pod u svlačionici, da zamišljaju kako šutiraju na koš i kako pogađaju, kako skaču za svakom odbijenom loptom, kako uspešno presecaju dodavanja protivnika, zatim realizuju uspešna atraktivna zakucavanja, dodavanja, igru 2na2, različite potezi koji krase igru 1na1 i kada se ta ista situacija desi na utakmici oni jednostavno reaguju, nema puno razmišljanja i nema “hoću/neću” govorio je Džekson, sve je poznato jer su to već ”videli”.

Pročitavši ovu knjigu odlučila sam da i ja probam nešto slično. Takođe sam bila malo razočarana sa trenerom i minutažom. Poslednje 3 utakmice igrala sam oko 20 minuta i pitala sam se da li vizualizacija i meni može pomoći? Da li za kratko vreme provedeno na terenu mogu dati puno koševa? Preostalo je samo da probam, zamišljala sam razne realne situacije na utakmici u kojima bih mogla da se nađem kao kako dajem koševe, kako lagano prolazim igrače, prebacujem im loptu kroz noge, kako dajem trojku sa faulom, kako igram agresivnu odbranu i oduzimam protivniku loptu uz dribbling, kako presecam dodavanja protivnika. Vizuelizacija nije trajala vise od 15 min, a u mislima sam uspela da dam 25 poena, osvojim 10 lopti, imala 15 skokova.  Verovali ili ne, svaki potez koji sam zamislila se ostvario, igrala sam 12 minuta i dala 22 poena, 6 ukradenih lopti, 8 skokova. Bilo je suviše lako tako da me je to malo i uplašilo. I čak sam osetila kao da varam ostale igrače jer sam to već videla. Već sledeću tekmu sam pomisila da nema potrebe da radim vizualizaciju jer ću koristiti “film” od prošlog puta. Kako da ne, pa to ne funkcioniše tako.:) Kao i sve i vizuelizacija mora da se radi redovno. Što se tiče same vizualizacije, bitno je biti realan i da se ne zamišlja nešto što ne možeš da uradiš na terenu. Vizualizacija ne pomaže samo u sportu, već i na poslu i u svakodnevnom životu. To su različiti govori pred grupom, komunikacija sa šefom, trenerom, osobom do koje ti je stalo, pri učenju. Jako je važno da se pojedinac ne razvija samo fizički (mišiće) već i duhovno (um). Svi znamo da “duh” poslednji umire.
Ako se računaju moji prvi počeci “nesvesnog istezanja” od 2000.godine u Americi gde sam imala šut za 3 poena 62% i bila 2 meseca rangirana kao broj 1 u celoj NCAA1, onda se jogom bavim već 16 godina. Istezanje kao jogu sam bolje upoznala 2005 u Poljskoj sakupljajući razne knjige od drugih ljudi, a 2006. sam intezivno krenula sa časovima joge i meditacije u Švedskoj. Tada sam imala izvođenje slobodnih bacanja 98% i zabeležila sam prvi promašaj posle 70 izvedenih slobodnih bacanja, a prosek poena mi je bio oko 18 po utakmici.
Te iste 2006. godine, na leto mi je majka umrla. Jedno vreme sam prestala i sa košarkaškim treninzima i sa jogom. Bilo me je baš briga za sve i javila se ravnodušnost prema svemu i svima. Na sreću trajalo je samo mesec dana. Krajem 2006. otišla sam na Kipar da igram košarku i nastavila sa jogom i meditacijom. To je bio moj način da izađem u susret nemirima, problemima, radosti, tuzi a i izgleda i Džordanov, Rodmanov, Džeksonov, Kobi Brajantov i drugih.
Danas se od sportiste traži da kao ličnost bude integrisan jer jedino takva, uravnotežena osoba je u stanju da pruži maksimum na takmičenjima i da stalno prevazilazi sebe, ne samo u fizičkom već i u psihičkom pogledu. Najvažnije od svega je da svako ozbiljnije interesovanje za praktikovanje joge, meditacije ili vizuelizacije treba da se radi u prisustvu osobe koja je stručna za određenu oblast.

Tamara Ružić, košarkaški trener Udominate Basket iz Švedske
www.udominatebasket.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *