Priča o barometru

enjoy tatjana mamula
This post is also available in:

Pre izvesnog vremena, nazvao me je jedan kolega i zamolio me da učestvujem u ocenjivanju odgovora na ispitno pitanje. Nameravao je da studentov rad oceni ocenom nula zbog odgovora na pitanje iz fizike, dok je student tvrdio da treba da dobije najveći broj poena, što bi se i desilo da sistem nije predviđen tako da radi protiv studenta. Profesor i student su se dogovorili da ovo pitanje reše u prisustvu nepristrasnog arbitra, za šta sam odabran ja.

Problem barometra

Otišao sam u kabinet svog kolege i pročitao ispitno pitanje, koje je glasilo: „Pokažite kako je moguće utvrditi visinu visoke zgrade pomoću barometra.“
Student je odgovorio: „Odnesite barometar na vrh zgrade, privežite ga za dugačko uže, spustite ga na ulicu, a zatim ga povucite naviše i izmerite dužinu užeta. Dužina užeta odgovara visini zgrade.“
Pa, to je svakako zanimljiv odgovor, ali da li student treba da dobije za njega maksimalan broj poena? Istakao sam da je student zaista imao razlog da traži maksimalan broj poena, pošto je na pitanje odgovorio potpuno i tačno. S druge strane, ako bi dobio maksimalan broj poena, to bi moglo značajno da doprinese njegovoj ukupnoj visokoj oceni iz fizike. Visoka ocena treba da znači da student ima znanje iz fizike, ali ovaj odgovor na postavljeno pitanje nije to potvrđivao. Imajući to na umu, predložio sam da student ponovo odgovori na isto pitanje. Nisam bio iznenađen što se i moj kolega saglasio sa tim, ali sam bio iznenađen što je i student pristao.

„Postupajući prema našem sporazumu, dao sam studentu šest minuta da odgovori na pitanje, upozorivši ga da ovom prilikom treba da pokaže neko znanje iz fizike. Kada je isteklo pet minuta, student još uvek nije napisao ništa. Pitao sam ga da li želi da odustane, pošto je trebalo da idem na časove, ali on je rekao da ne odustaje. Imao je mnogo rešenja za ovaj problem; samo je tražio najbolji. Izvinio sam mu se što ga prekidam, i zamolio ga da nastavi. Tokom sledećeg minuta, nažvrljao je odgovor koji je glasio:“

„Odnesite barometar na krov zgrade i nagnite se preko ivice krova. Ispustite barometar i merite vreme njegovog pada štopericom. Tada, pomoću formule S= 1/2 na^2, izračunajte visinu zgrade.“
U tom trenutku sam upitao svog kolegu da li bi želeo da odustane. Pristao je, tako da sam studentu dao skoro maksimalan broj poena. Dok sam napuštao kancelariju svog kolege, setio sam se da je student rekao da je imao i druga rešenja zadatka, pa sam ga upitao koja su to rešenja.
„O, da“, rekao je student. „Ima mnogo načina da se pomoću barometra izmeri visina zgrade. Na primer, mogli bi ste da iznesete barometar po sunčanom danu i da izmerite visinu barometra, dužinu njegove senke, kao i dužinu senke zgrade, pa da onda izračunate visinu zgrade pomoću jednostavne proporcije.“
„Lepo“, rekao sam, a druga rešenja?“
„Da“, rekao je student, „postoji jedan osnovni metod merenja koji će vam se dopasti. Kada hoćete da primenite ovaj metod, uzmete barometar i krenete uz stepenice. Dok se penjete uz stepenice, označavate visinu barometra na zidu. Onda izbrojite oznake, čime dobijate visinu zgrade u jedinicama na barometru. Ovo je veoma direktan metod.“
„Naravno, ako bi ste želeli složeniji metod, možete da vežete barometar za kraj kanapa, zaljuljate ga kao klatno, i odredite vrednost ‘g’ na nivou ulice i na vrhu zgrade. Visina zgrade može da se u principu izračuna na osnovu razlike između dve vrednosti ‘g’.“
Na kraju je zaključio: „Ako me radi odgovora na ovaj zadatak ne ograničavate na fiziku, ima mnogo drugih odgovora, na primer da odnesete barometar u podrum i da zakucate na domarova vrata. Kada domar otvori vrata, kažete mu: „dragi gosn. domare, evo ovde imam jedna vrlo fini barometar. Ako mi kažete koja je visina ove zgrade, daću vam ga.““
Tada sam upitao studenta da li zaista nije znao rešenje ovog zadatka. Priznao je da jeste, ali da je bio sit toga što profesori nastoje da ga nauče kako da misli i primenjuje kritičko mišljenje umesto da mu ukažu na strukturu predmeta, pa je zato rešio da pribegne onome što je uglavnom smatrao za prevaru.

 

Alexander Calandra, članak preuzet iz Current Science
Izvor: Velimir Srića, Creativity and Innovation Management, a storytelling approach, 2016.
http://www.amazon.com/Creativity-Innovation-Management-storytelling-approach-ebook/dp/B01BE2L6O6
Viktor
Menadžer iz Novog Sada

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *