Zašto je neuspeh neodvojiv deo uspeha?

zasto-je-neuspeh-neodvojiv-deo-uspeha tatjana mamula
This post is also available in:

Neuspeh i uspeh uvek idu zajedno. Tokom svoje karijere, ovo sam nekoliko puta do sada iskusio. Nažalost, mnogi ljudi se plaše neuspeha i čine sve kako ne bi napravili grešku koja će ih koštati možda dobrog posla, finansijskog gubitka, zastoja u napredovanju, osude sredine, i tome slično. Zbog toga, mnogi od njih zaziru od eksperimentisanja, ne želeći da se izlože riziku. Međutim, ono što sam veoma rano shvatio je da je strah od greške, u suštini, destruktivan. Dokle god se plašimo da ne pogrešimo, mi u stvari izbegavamo da naučimo korisne lekcije. Kad bi se, recimo, dete plašilo da će pasti, ono nikad ne bi prohodalo. Za mene je greška neophodan deo uspeha. To imam na umu uvek kad učim nešto novo.

Sećam se situacije, negde sa početka moje karijere, kada se od mene očekivalo da za tri meseca pokažem odgovarajuće rezultate. Nisam se baš najbolje snašao, bilo je rezultata, ali ne dovoljno da bi mi ostanak u tadašnjoj firmi bio zagarantovan. Onda se pojavio klijent, možda ne od prevelike važnosti za firmu, ali od velike važnosti za mene. U to vreme, bio sam svestan da nemam previše poslovnog iskustva, ali sam imao dosta samopouzdanja, o entuzijazmu i da ne govorim. Vukle su me raznovrsne ideje sa jedne na drugu stranu, ali nisam znao kako da sve to realizujem. U suštini, moj šef me je upravo zbog toga i zaposlio. Prema njegovim rečima, timu kojem sam se pridružio nedostajala je kreativnost i nove ideje. Meni to nije bio nikakav problem, da se nisu očekivali ozbiljni rezultati. Tek u toj tački počeo sam da učim šta je sve potrebno da se jedna ideja materijalizuje.

Elem, da se vratim na klijenta. Klijent je bio nešto stariji, ono što bi neki danas rekli – pripadnik X generacije. Sa njim je komunikacija u početku tekla glatko i ja sam mislio da će to nastaviti da ide u pravcu realizacije ideja koje sam mu ponudio. Međutim, u jednom delu pregovora, došlo je do velikih problema u komunikaciji, i klijent je odustao. Sam preokret se jako brzo odigrao tako da nisam uopšte imao vremena da reagujem. Nažalost, ostao sam bez posla, jer je ovaj klijent bio presudan za moj krajnji rezultat. Tek kasnije, počeo sam da  uviđam u čemu se sastojala moja greška.

Kao mlad i ambiciozan bio sam fokusiran samo na rezultat i na moje ideje. Iako sam u nekoliko navrata razgovarao sa klijentom, tek sam kasnije shvatio da ja njega jesam slušao, ali ga nisam čuo. Klijent je bio veoma realan, jasno je znao šta hoće i želeo je da vidi konkretne korake u vezi sa mojom idejom. Nažalost, sledio sam svoj impuls da što pre zaključim ugovor, pa sam u drugi plan stavio ono što mi klijent govori. Pošto je sve išlo dobro u početku, bio sam ubeđen da imam dobru komunikaciju sa klijentom. Nastavio sam da se bavim idejama koje sam mu predložio, smatrajući da su konkretni koraci, na kojima je klijent insistirao, sporedna stvar.

Morao sam na bolan način da naučim da razumem klijenta i njegove potrebe; da specifičnosti, detalji i koraci  jesu neophodan deo realizacije jedne ideje. Tada sam naučio da je ekstremno važno da zaista čujem šta mi klijent govori. Od tada sam počeo bolje da razrađujem svoje zamisli, da pažljivo slušam šta je klijentu važno, da pratim tržište i pravim strategiju realizacije. I to je rezultiralo veoma dobrim rezultatima, odnosno uspesima.

Ali svaki od tih rezultata ili uspeha dugujem upravo ovom početnom neuspehu, koji me je pokrenuo da napravim promenu u odnosima sa klijentima. Tu sam naučio kako se gradi partnerski odnos sa klijentom, i da je to moguće samo ako se manje bavim onim što je meni bitno, a veću pažnju usmerim na verbalnu i neverbalnu komunikaciju sa klijentom.

Sledeći put ću vam otkriti par tehnika u komunikaciji koje su se za mene pokazale izuzetno korisnim, ne samo u odnosima sa klijentima već i sa članovima tima.

Viktor
Menadžer iz Novog Sada

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *